Prizren iz prve ruke: kako izgleda prvi odlazak na Kosovo i Metohiju

Žal za nepovratnim

Postoje putovanja na koja se ide zbog odmora.
Postoje i ona na koja se ide jer osećaš da treba da ih doživiš.

Poziv koji smo dobili od Baneta, profesora geografije iz Knjaževca, bio je upravo takav. Već godinama vodi ljude iz Timočke Krajine u obilazak svetinja i kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji.

Kako nikada ranije nisam bio ovo je bila savršena prilika da posetim Prizren, jedan od najznačajnijih gradova srpske istorije.

Neizvesnost koju nosiš sa sobom

Iako je atmosfera u kombiju bila odlična – ljudi obrazovani, puni priča, iskustava i sećanja – negde u meni je postojala doza nelagode.

Godinama slušamo vesti. Incidenti. Napetost.

Svedoci smo kako je srpski narod postao najugroženiji upravo ovde na Kosovu i Metohiji.

Na administrativnom prelazu, koji više izgleda na granični prelaz, predajemo lične karte i nakon provere ulazimo na prostor Kosova i Metohije.

Put nas vodi preko Podujeva ka Prištini pa na Prizren.

Prvi utisci na Kosmetu

Primetno je mnogo novijih kuća i naselja, ali i čudan utisak – kao da u mnogima niko ne živi.

Jedini znak života smo prepoznali u količini smeća kraj puta.

Kako smo se približili Prizrenu, ugledao sam Paštrik, koji me je oblikom podsetio na Rtanj.

Manastir Svetih Arhangela – mesto gde vreme stane

Još tokom vožnje ka manastiru, pogled mi odlazi ka surovom kršu iznad Bistrice.

Nije slučajno što je baš ovde car Dušan utvrdio svoj Drvengrad. Položaj je gotovo neosvojiv.

Po dolasku, dočekuje nas kosovska policija. Sledi kratka procedura, pitanja o brojnom stanju i pregled dokumenata.

A onda, ulazak u manastir Svetih Arhangela bio je trenutak kada sam imao osećaj da više nisam u istom svetu.

Porušeni ostaci Dušanovog zdanja. Kamen koji pamti više nego što možemo da zamislimo.

Stojiš tu i pokušavaš da zamisliš kako je sve to nekada izgledalo.

Videli smo Dušanov grob, konak, ostatke kule iznad manastira.

Bane nam je pričao istoriju ovog manastira i grada u klisuri Bistričkoj. Iako sam neke priče znao i ja, bilo je jedinstveno iskustvo slušati ih na licu mesta.

Prizren – carski grad

Pri ulasku u Prizren, prvo što sam mi je upalo u oko su Šar-planina i Paštrik.

Planine koje nisu samo spomenik prirode već i svedoci istorije. Sokaci, stare građevine, kameni most, huk Bistrice i tvrđava Kaljaja koja dominira iznad svega.
Čitajući o Prizrenu naleteo sam na podatak da je nekad u Prizrenu bilo crkvi koliko i dana u godini, a danas ih je ostalo manje nego dana u nedelji.

Bogorodica Ljeviška – umetnost i stradanje

Prva stanica u gradu – Bogorodica Ljeviška.

Ovaj hram je sagradio Kralj Milutin i periodu od 1306-1307 god. na temeljima starije crkve. Kustos nam priča o istoriji postojanja, kako su freske otkrivane i kako su preživele vekove rušenja, paljenja i kako je budućnost ove svetinje veoma neizvesna u daljoj budućnosti.

Tmurna istorija i freskopis koji ostavlja bez reči je kako bih najkraće opisao Bogorodicu Ljevišku.

Ovo nije samo hram.
Ovo je svedočanstvo vremena.

Saborni hram i bogoslovija – sedište duhovnog života

Nakon obilaska Bogorodice Ljeviške idemo do Sabornog hrama Svetog Đorđa.

Ovo zdanje, građeno je preko 30 godina! U vreme izgradnje (1856-1887), bilo je to najveće pravoslavno zdanje Stare Srbije. Prizrenci su se dugo mučili sa skupljanjem sredstava i samom gradnjom, bili su konstantno pod pritiskom ispovednika drugih vera ali su uspeli da nakon svih iskušenja istraju u nameri i sagrade ovaj hram za buduća pokolenja.

Kustos nam priča o hramu i Srbima u Prizrenu kojih je nikad manje, o Martovskom pogromu i oštećenju hrama. Čovek je prizrenac pa su mi duboko ostale urezane reči koje nam je rekao na kraju priče “…ali sve su to iskušenja, a Vaskrsenja nema bez stradanja”.

Obilazimo i Prizrensku bogosloviju, koja je na par minuta od sabornog hrama.

Bogoslovsko-učiteljska škola, izgrađena 1871.god., bila je prva takva institucija u Staroj Srbiji u toku oslobađanja od turaka. Ova škola je iznela mnogo učitelja i sveštenika dok nije postala Prizrenska bogoslovija i nastavila sa obučavanjem i pripremom za sveštenički poziv.

Prizrenski grad – prizrenska panorama

Po izlasku iz bogoslovije, upućujemo se “da osvojimo” Kaljaju, odnosno Prizrenski grad kako je bio nazivan. U pitanju je tvrđava iz doba Vizantije, prestonica srpskog carstva koju je Dušan Silni dodatno proširio.

Na putu do Kaljaje, prolazimo pored crkve Svetog Spasa koja je podignuta oko 1330. god, koja je nažalost bila zatvorena za posete.

Vizantijsko utvrđenje koje je car Dušan Silni proširivao za potrebe tadašnjeg glavnog grada carstva, da bi mu Osmanlije tokom višeo od 4 veka. vladavine dali današnji izgled.

Povratak – i promena u glavi

Najveće iznenađenje?

Koliko je sve bilo jednostavnije nego što sam mislio.

Prelazak, kretanje, boravak bez problema.

Ono što sam poneo sa sobom nisu samo utisci, već i odluka:

Ovo neće biti poslednji put.

Da li treba da ideš?

Ako se dvoumiš, nemoj više.

Ovo moraš da se doživiš.

Kako otići?

Ako želiš da odeš, najlakši i najsigurniji način je uz nekoga ko već godinama vodi putnike.

Ako ti odgovara polazak iz Knjaževca ili Niša, tvoj izbor može biti Branislav Mladenović, profesor geografije iz Knjaževca, organizuje posete na Kosovu i Metohiji gde te vodi kroz istoriju na licu mesta.

Klikni na dugme i prvi saznaj kada se organizuje sledeći polazak: