Pećine Rtnja: 5 najzanimljivijih podzemnih tajni misteriozne planine

Rtanj nije samo planina legendi, energije i veličanstvenog piramidalnog vrha. Ispod njegovog upečatljivog krša krije se još jedan svet.
Svet podzemnih kanala, jama, pećinskih dvorana i neistraženih prolaza koji već decenijama bude maštu speleologa, planinara i zaljubljenika u tajne prirode.

Malo ko zna da je na Rtnju veliki broj jama i nešto manje pećina, od kojih su mnogi i danas nedovoljno istraženi. Upravo zato sam izdvojio 5 najzanimljivijih pećina i jama Rtnja koje najbolje otkrivaju tajanstveno lice ove planine.

1. Golema Porica – najpoznatija pećina Rtnja

Ako postoji pećina koja je postala simbol podzemnog Rtnja, to je svakako Golema Porica. Posebno je fascinantan njen veliki ulaz i sistem kanala koji vodi u unutrašnjost krečnjačkog masiva.

Smeštena na južnim padinama planine, ova pećina već godinama privlači pažnju speleologa, ali i ljubitelja pustolovina.

Ono što je sigurno, to je da se retko koja pećina u Srbiji može pohvaliti ovakvim grandioznim bunarastim otvorom i pogledom iz pećine.

Za mnoge posetioce upravo je ovo prvo upoznavanje sa podzemnim svetom Rtnja.

2. Jama u Jalov del – najdublja istražena jama Rtnja

Jama u Jalov del smatra se najdubljom do sada istraženom jamom na Rtnju. U njoj se smenjuju vertikale, uski prolazi i velika podzemna dvorana koja ostavlja bez daha.

Posebno je upečatljiv deo sa previsnom vertikalom od preko 50 metara koji vodi u takozvanu Veliku dvoranu, prostor čiji se svod jedva nazire pod svetlom lampe.

Ono što ovu jamu čini posebnom jeste osećaj da se Rtanj tek ovde zaista otvara — ne ka nebu, već ka svojoj unutrašnjosti.

3. Zvečani propast – još jedan div južnog Rtnja

Među najzanimljivijim speleološkim objektima na Rtnju, svakako mesto zauzima i Zvečani propast.

Smešten na južnim padinama planine, ovaj ponor već samim nazivom budi radoznalost i poštovanje. Reč je o jami koja se otvara u krečnjačkom terenu karakterističnom za Rtanj, gde je voda tokom vekova oblikovala duboke vertikalne prolaze i podzemne pukotine.

Zvečani propast je posebno zanimljiv speleolozima zbog izraženog vertikalnog karaktera sa 2 ulaza koja su na površini odvojeni jedan od drugog nešto više od 30m.
Ulaz deluje gotovo neprimetno u planinskom reljefu, ali se ispod površine otvara drugi svet, drugi Rtanj.

Dugo vremena se smatralo da je “Zvečka” najdublja jama Rtnja, dok nije došlo do otkrića Jame u Jalovom delu. Ono u čemu je Zvečka i dalje prva jeste dužina previsne vertikale. Iako je manje složena, dužina jednog previsa je veća od 70m, dok je u Jalovom delu najveći previs oko 50m.

4. Rtanjska ili Mužinska ledenica – pećina od naučnog značaja

Ova jama je najvažniji speleološki objekat Rtnja.

Poznata i kao Mužinska ledenica, posebno je značajna zbog svoje geomorfološke strukture i klimatskih uslova u unutrašnjosti.

Ovo je, prema dostupnim podacima, prvi naučno istraživan speleološki objekat u Srbiji. Postoje podaci da je Miloš Obrenović 1836 god. ugostio i doveo francuskog geologa po imenu Ami Bue, o čemu je pisao i Jovan Cvijić 1895. god.

Zbog zadržavanje leda cele ili delom godine, posebno je interesantan objekat za specijalistička, klimatološka i biospeleološka istraživanja.

Njeni kanali i unutrašnja mikroklima godinama pružaju dragocene podatke o razvoju karsta na Rtnju.

5. Jama na vrhu Šiljak – misterija samog vrha

Najtajanstveniji objekat Rtnja.
Zamisli da se gotovo na samom vrhu planine nalazi jama koja vodi u podzemlje.

Jama na vrhu Šiljak, smeštena u neposrednoj blizini najvišeg vrha planine je speleološki objekat, u kojem je onemogućen ulazak jer je kanal “začepljen” kamenim blokovima.

Ova činjenica sama po sebi budi maštu: dok mnogi ljudi Rtanj doživljava na vrhu, malo ko razmišlja da se ispod tog vrha možda kriju duboki kanali i tajne koje čekaju da budu otkrivene.

A odakle potiču priče o velikoj dubini ove jame?

Naš čuveni speleolog, Radenko Lazarević, zabeležio je priču rudara Ivana Gajšeka.
Gajšek kaže kako su se on i njegov kolega Milija Aleksić, juna 1932. godine, pomoću čekrka i sajle, spustili u tada otvoreni kanal 20-30 metara, nakon čega je sledio spust niz kosi kanal. Na kraju kosog kanala su stigli u vodoravni deo koji se pružao u više pravaca i tada su osetili vetar u lice.
Ivan Gajšek tvrdi kako su za spust koristili sajlu od 1500m i da su je dolaskom u vodoravni deo zavezali na 1200m.

Otkopavanja, i eventualno istraživanje je pokušano 2 puta, 2008. i 2010. godine, ali bez značajnih uspeha.

Da li Rtanj krije još pećina?

Prema speleološkim istraživanjima, Rtanj je planina sa velikim potencijalom za nova otkrića. Mnogi objekti su samo delimično istraženi, a postoje i indicije da se ispod planine nalaze veći podzemni sistemi koji tek čekaju da budu otkriveni.

Baš zato Rtanj ostaje jedna od najtajanstvenijih planina Srbije.

Dok većina posetilaca dolazi zbog vrha Šiljak i pogleda koji oduzima dah, pravo lice Rtnja se možda krije ispod njegovih stena.

Proizvodi iz našeg kraja: